Tag Archives: Steve Harris

Steve Harris – Britsh Lion

2 dec

Image

 

Emi / Universal Music Enterprises US

2012

Na sveopšte iznenađenje svih, Steve Harris basista, lider i glavni autor pesama u Heavy Metal legendama Iron Maiden objavio je svoj prvi solo projekat nazvan British Lion. Projekat je veoma ozbiljno držan u tajnosti da čak i članovi Iron Maiden nisu znali za album dok se nije pojavio u prodaji, što je i sam Harris potvrdio u promotivnim intervjuima.

Bend sačinjavaju britanski muzičari: Richard Taylor na vokalima, David Hawkins gitara i klavijature, Graham Leslie gitara, Simon Dawson bubnjevi. Naziv British Lion je zapravo ime benda iz doba kada se bend obratio Harris-u da im bude menadžer. Čak i neke od pesama su stare skoro deset godina koliko dugo Steve Harris sarađuje sa ovim ljudima ali zbog intenzivnih turneja sa matičnim bendom nije imao vremena da se posveti ovom projektu.

Album otvara pesma “This Is My God” koja je i prvi singl. Pesma podseća na Black Sabbath period sa pevačem Tony Martinom(u Black Sabbath od 1987-1995). U pitanju je klasičan hard rock na granici sa heavy metal-om. Bez preteranih solaža i bez isticanja i jednog od članova, veoma kompaktno urađena pesma. “Lost Worlds” je druga pesma na albumu koju vuku malo teži gitarski rifovi, mračnija nego prethodna, iz žestoke hard rock himne nasamom kraju prelazi uakustičnu baladu. “Karma Killer” je prva u kojoj je bas gitara u prvom planu. Jedna od najboljih pesama na British Lion albumu koja varira između jakog refrena i usporenih rifova.

Drugi singl sa albuma je četvrta pesma “Us Against The World”. Klavijature za koje je bio zadužen David Hawkins dominiraju pesmom koja nudi najbolji refren na čitavom albumu. Gitarski rif koji odvlači ovu pesmu ka heavy metalu, pa malo podseća na Iron Maiden period albuma ‘Somewhere In Time’, ali samo podseća. Iron Maiden i British Lion nemaju ništa zajednčko u muzičkom smislu. Steve Harris je ovim albumom dokazao da može i drugačije da komponuje. Čak je i njegov prepoznatljivi stil sviranja bas gitare ovde stavljen na stranu. Bas gitara se zaslugom produkcije čuje iznad ostalih instrumenata ali ovde ona nije u službi ritam sekcije nego je instrument za sebe. Sa odličnim deonicama Steve Harris upotpunjava zvuk benda i od običnog hard rock zvuka pravi nešto jedinstveno.

“The Chosen Ones” je prava rock stvar iz osamdesetih, nešto što biste pre očekivali od benda Journey ili Survivor, ne od Steve Harris-a. Najduža na albumu “A World Without Heaven” takođe podseća na osamdesete i na rani Whitesnake i Rainbow Ritchie Blackmore-a. Heavy metal je uvek crpeo inspiraciju iz biblije – sledeća pesma “Judas” to dokazuje, a Black Sabbath uticaj se i ovde oseća . Ponovni izlet u soft rock vode sa “Eyes Of The World”. Deveta pesma “These Are The Hands” vraća mračnije rifove i podiže sam nivo albuma na stepenik više ali poslednja deseta pesma “The Lesson”, akustična heavy metal balada, kroz koju se prepliću klavir i violine spušta intenzitet i čini ovaj album kompletnim.

Ono što može da smeta je vokal Richarda Taylor-a, koji ima odličan stil pevanja ali mu nedostaje snaga u glasu. Sam album je omaž muzici uz koju je Harris rastao, Wishbone Ash, Thin Lizzy, Black Sabbath, Deep Purple, klasičan rock zvuk.

 

Produkciju je radio dugogodišnji Harris-ov saradnik na albumima Iron Maiden, Kevin Shirley, poznat po radu sa Journey, Black Country Comunion, Joe Bonamassa, Rush, i remaster izdanja Led Zeppelin i Deep Purple. Po mnogima jedan od najboljih producenata današnjice.

%d bloggers like this: