Tag Archives: Soundgarden

Soundgarden – King Animal

25 nov

Seven Four Entertainment/Republic

2012

Image

Soundgarden albumom King Animal pokušavaju da povrate svo zasluženo poštovanje obožavatelja koji ih godinama nestrpljivo čekaju.

Album otvara prvi singl simboličnog naziva Been Away Too Long, pesma koja baš i ne reprezentuje sam pravac kojim se ovaj bend kretao u svojoj muzičkoj karijeri.
Non-State Actor dosta podseća na mračni Superunknown album iz 1994 godine koji je i poslužio kao osnova celog King Animal. Treća pesma By Crooked Steps, dosta orginalnija od prve dve je u Pearl Jam maniru što je možda i zasluga bubnjara Matt Camerona koji je posle raspada Soundgarden prešao ali i dalje svira u Pearl Jam.
Bones Of Birds deluje kao potencijalni singl, pomalo podseća na legendarni Black Hole Sun, a čak je dodat i klavir čitavoj atmosferi.
Black Saturday se izdvaja sa albuma kao možda koncertni hit zbog pevljivog refrena, a tu je i akustična gitara i duvačka sekcija u pozadini. Ova pesma se izdvaja kao najinteresantnija na albumu.
Izlet u pop vode koje nisu nepoznate pevaču Chriss Cornellu se veoma osećaju u Halfway There koja možda i služi kao protivteža ostalim teškim gitarskim numerama.
Vrhunac ovog albuma je Worse Dreams, sa kratkim refrenom koji se provlači više puta, bez pretenciozne gitarske solaže i odličnim haotičnim završetkom, definitivno pesma koja najviše podseća na stari Soundgarden.

Soundgarden nikada nisu dostigli popularnost kao neki bendovi Seattle scene, Nirvana, Pearl Jam i Alice in Chains koji i dan danas imaju kultni status kao tri vodeća benda te muzičke revolucije nazvane grunge. Ali Soundgarden su se menjali sa albuma na album pokušavavši da privuku veći deo publike na svoju stranu. Ipak ta mešavina Black Sabbath teškog metal zvuka, punk atmosfera sa izuzetnim vokalnim deonicama jednog od najboljih pevača tog perioda jednostavno nije bila dovoljno komercijalna za široke mase. Najkomercijalniji uspeh su doživeli sa singlom Black Hole Sun. Apokaliptični text i uvrnuti video spot doprineli su da je i danas ta pesma neizbežan repertoar na skoro svim rock radio i tv stanicama u svetu.
Generalno zvuk King Animal se ne razlikuje previše od prethodnih albuma Soundgarden. Dominiraju inspirativni ritmovi Matt Camerona, Kim Thayil i dalje neguje mračne i teške rifove i predvidljive netipične gitarske solaže, Ben Sheppard na basu se nikada nije isticao što je i dalje slučaj. Njegov bas je u “pozadini” kao deo ritam sekcije.
Sam album ne pruža previše nekome ko je odrastao uz Soundgarden. Ima tu svega što smo voleli u njihovoj muzici ali ništa više. Nema tu ničega novog. Muzika je napredovala od 1996. kada su oni prestali sa radom.
Hoće li vas ovaj album vratiti u vreme kada ste voleli ovaj bend, iskreno sumnjam. Hoće li vaši klinci otkriti Soundgarden i slušati King Animal iznova i iznova kao što smo mi slušali njihov album Badmotorfinger 1992., takođe sumnjam. 13 pesama preko 50 minuta muzike i ostaje pitanje – da li je moglo bolje?
Za produkciju albuma bio je zadužen Adam Kasper koji je radio sa Pearl Jam, Foo Fighters i Queens Of The Stone Age.

objavljeno na: rirock.com

Advertisements
%d bloggers like this: