Tag Archives: recenzije

Hollywood Undead – Notes From The Underground

16 jan
Universal Music Group

2013

 
Hollywood Undead, bend iz sunčane Kalifornije, kombinuje rap i rock a takvi su im i albumi: pola rock – pola hip-hop pesama. Novi treći album nosi naziv ’Notes From The Underground’. Šestorka koja krije svoje identiitete maskama koje uvek nose na nastupima i u spotovima na prvi pogled ostavlja utisak da sa njima nema šale i nema kompromisa u muzici koju stvaraju. Na žalost nije baš tako…
Rap verzija Slipknot-a svojim trećim albumom donosi dosta komercijalnije klasične rap pesme i nekoliko žestokih nu-metal pesama. Nedostatak originalnosti Hollywood Undead je očigledan jer svaka od pesama vam deluje kao da je kopija nekog od poznatih izvođača na top listama rock i pop muzike.
Prva polovina albuma su gitarske pesme dok drugu polovinu čine hip-hop i pop numere.
Album ’Notes From The Underground’ otvara „Dead Bite“ sa muzičkom podlogom kao u pesmama Marilyn Manson-a ili Rob Zombie-a. Žestok početak ovog diska upotpunjuje sledeća „From The Ground“. Brzi gitarski rifovi i pevljivi refren u pesmi pružaju utisak kao da slušate System Of A Down. „Another Way Out“ ritmična disko pesma i dalje održava dobru energiju ovog albuma. „Lion“, četvrta na disku, (uskoro se pojavljuje kao singl), iako odlično zvuči previše podseća na gitarski period benda Linkin Park. Prvi singl sa albuma „We Are“ uz glomaznu produkciju predstavlja bend u pravom svetlu, glasne gitare, jaka ritam sekcija, pevanje i repovanje, ali to i dalje liči na bend P.O.D.
Klasične hip-hop pesme kvare utisak ako ste ljubitelj gitarskih pesama Hollywood Undead. „Pigskin“ bi bolje zvučala da je izvodi Usher, „Rain“ zvuči kao da je se Eminem odrekao, na „Believe“ su otišli predaleko u pop vode, „Up In Smoke“ i „One More Bottle“ komercijalni rap u stilu G Unit-a.
Ostatak pesama ne pruža ništa što već niste čuli. Ono što ovom bendu fali je autentičnost!
Uz sve napisano ’Notes From The Underground’ nije loš album. Komercijalniji je od prva dva izdanja benda. U 50 minuta muzike dobijate mešavinu muzičkih stilova u ovakvoj kombinaciji – uz nekoliko dobrih rock pesama i nekoliko dobrih rap pesama, dolaze i nekoliko manje kvalitetnih.
 
 
Advertisements

Bad Religion – True North

15 jan

Epitaph Records

2013

 

Ima nešto smešno, ružno i tužno kada ljudi u četrdeset i nešto godina glume pankere. Naravno mislim na Green Day!
Bad Religion su bili i ostali jedan od najznačajnijih punk ikona današnjice. Preko trideset godina karijere benda koji nikada nije pokušavao da postane deo mainstream-a. Bad Religion su uvek bili i ostali dosledni pravcu kome pripadaju. Večita borba protiv organizovanog trovanja mladih umova putem medija, religije i sistema je odlika tekstova njihovih pesama.
Posle šesnaest albuma neki bi možda malo usporili, promenili koncept, prilagodili se trendovima, kod Bad Religion toga nema. Ono što očekujete od njih to i dobijate na ’True North’. Prepoznatljiv melodičan punk kojim su uticali na generacije mladih punkera. Ovim ostvarenjem samo će nastaviti sa tom tradicijom.
 
 
True North“, po kojoj disk nosi ime, otvara album brzo i efektno. „Past Is Dead“ nastavlja u istom ritmu, naravno. Fantastičan tekst u „Robin Hood in Reverse„. Prva objavljena „Fuck You“ je instant hit, punk stav u naslovu pesme, višeglasno pevanje, oštar i kratak gitarski rif.
Rockabilly zvuk gitara u „Dharma and the Bomb“ malo smiruje strasti. Melanholična „Hello Cruel World“ još više spušta energiju albuma.
Nema puno bendova koji kombinuju tri gitare i tri vokala, da Bad Religion to uspešno rade čuje se u potencijalnom singlu „Dept. of False Hope“. U „Popular Consensus“ predivni vokal Greg Graffin-a dolazi do izražaja. Energični album zatvara energična „Changing Tide“.

16 pesama u 36 minuta muzike donose prepoznatljiv Bad Religion zvuk za sve uzraste. ’True North’ je album koji svakako možete slušati iznova i iznova i neće vam dosaditi. Punk himne sa angažovanim tekstovima i predivnim vokalima nude dosta uživanja poštovaocima ovog benda.
Možda nevažno za ovaj album, ali jedan od najpoznatijih obožavaoca Bad Religion je Bruce Dickinson pevač Iron Maiden – mislim da će on sigurno uživati uz ’True North’!

 

Dropkick Murphys – Signed and Sealed in Blood

13 jan

Born & Breed Records

2013
 Osmi album za Dropkick Murphys, momke koji dolaze iz Quincy-ja (Massachusetts, USA). Iako Amerikanci po rođenju, oni su ponosni na svoje irsko poreklo i to se čuje u njihovim pesmama, tužni tekstovi i vesela muzika kao odlika irskog nasleđa.
Dropkick-Murphys-Signed-And-Sealed-In-Blood-608x608
Dropkick Murphys od starta kreću žestoko: „The Boys Are Back“, najavljen je kao drugi singl sa albuma. Gajde i punk gitare vam odmah daju do znanja kakav je zvuk ovog benda. ’Signed and Sealed in Blood’ naziv albuma, preuzet je iz pesme „Rose Tattoo“, izvanredna priča koja verno dočarava emotivnu stranu žestokih Iraca.
Album se deli na punk, rock i etno deo, kao i uvek Dropkick Murphys ne razočaravaju svoje fanove i pružaju od svega po malo. „Prisoner’s Song“, „Burn“, „My Hero“ žestoke punk pesme, za starije poklonike njihovog zvuka. Numere za one koji vole irsku muziku Dropkick-a: „Jimmy Collins’ Wake“ koja opisuje bdenje u Irskoj, uz pesmu i dosta alkohola i „The Season’s Upon Us“ – ne baš tradicionalna božićna pesma: odličan tekst opisuje mnogobrojnu porodicu okupljenu za vreme novogodišnjih praznika, lude sestre, gubitnici zetovi, otac namćor i ostala rodbina na koju narator i nije baš ponosan.
Nekoliko rock pesama upotpunjuje ovaj album: „The Battle Rages On“, „Out On The Town“ i „Out Of Our Heads“.
Don’t Tear Us Apart“ osma na albumu se izdvaja uz „Rose Tattoo“ kao najbolje na ’Sign And Sealed In Blood’. Uz klavir i višeglasno pevanje, drugačija od ostalih, odiše pozitivnom energijom i odskače po kvalitetu produkcije i aranžmana.
Irska balada „End Of The Night“ zatvara novi album za Dropkick Murphys.
Možda nije njihovo najbolje izdanje ali svakako kvalitetan album za bend jedinstven u kombinaciji muzičkih žanrova. Ken Casey, Matt Kelly i Al Barr već skoro 15 godina čine osnovu ove grupe i svakako znaju šta od njih fanovi očekuju, album uz koji može prvo da se pije pivo i skače uz žestoke pesme a onda, uz laganije pusti možda i koja suza dok se nazdravlja viskijem.

Enter Shikari – A Flash Flood Of Colour

1 jan

I najbolji album 2012. godine je

ENTER SHIKARI – A FLASH FLOOD OF COLOUR.

Remek delo četvorke iz St Albans, Hertfordshire, Engleska, treći album za momke koji ne znaju za predah. Ako ne snimaju muziku, onda su na turneji, verni svojim fanovima često postavljaju besplatne snimke sa koncerata za preuzimanja preko njihove izdavačke kuće Ambush Reality.

Enter_Shikari_-_A_Flash_Flood_Of_Colour_2012-front-www.GetAlbumCovers.com_

Mi smo Enter Shikari i zloupotrebljavamo muzičke žanrove već godinama, tim rečima pevač Rou Reynolds otvara koncerte, i to je jedino objašnjenje muzike koju sviraju. Mešavina dubstep, techno, hard core, punk, pop, rock, hip hop sve to možete čuti u samo jednoj pesmi ovog benda.

Tekstualno Rou Reynolds ide glavom gde drugi ne smeju nogom. Politički i socijalno aktivan opisuje trenutno jadno stanje planete na kojoj živimo, potrošačko društvo koje bezumno puni džepove pohlepnih bankara, medicinska mafija koja za velike pare laže u korist korporacija koje svojim proizvodima truju ljude i zagađuju okolinu. Ljubavnih pesama ovde nema!

Pesma “System“ otvara ovaj album i nadovezuje se na sledeću „Meltdown“ sa ritmom koji vas pokreće. Teško da možete mirno da sedite dok je slušate: uz dubstep „solažu“ i refren alternativnog rock benda…
Sssnakepit“ je prvi singl, hard core gitare vas odvlače u elektro refren koji vas baca na pod svojom jednostavnošću, jedinstveni u svemu – Enter Shikari.
Search Party“ jednostavnija od ostalih pesama, sa vokalom u prvom planu i gitarom Liam „Rory“ Clewlow, kreće se kroz pop refrena u heavy metal rifove.
Po nekim listama pesma godine, drugi singl „Arguing with Thermometers“ svojom kompleksnošću baca u razmišljanje kako su uspeli da toliko različitih muzičkih pravaca strpaju u jednu pesmu i da to tako dobro zvuči.
Stalemate“ akustična, mirnija strana Enter Shikari-a.
Ako neka od pesama može da se izdvoji kao najbolja, po meni je „Ghandi, Mate Ghandi“ hip hip, dubstep u koliziji sa žestokim rifovima, objavljena kao singl, među fanovima poznata po stihu „Yaba, daba do one son“ koji kao mantru izgovaraju na koncertima. Rob Rolfe bubnjar benda pored odličnih ritmova u ovoj pesmi izgovara u naslov iste.
Warm Smiles Do Not Make You Welcome Here“ četvrti singl ubrzo uvrštena i u koncertni repertoar benda. Ne toliko žestoka kao prethodne pesme sa odličnim refrenom koji je sada već omiljeni deo publike na nastupima jer mogu da ga pevaju zajedno sa bendom. Ime albuma ’A Flash Flood Of Colour’ potiče iz stiha ove pesme.

Pack of Thieves“ peti singl sa ovog albuma nosi poruku koja se odnosi na ovaj bend ali može da se upotrebi za sve mlade ljude koji imaju slična verovanja u novi svetski poredak kao i Enter Shikari: „Nemoj da te zavara pomisao da mala grupa prijatelja ne može da promeni svet“.
Mračna i teška „Hello Tyrannosaurus, Meet Tyrannicide“ odvodi Enter Shikari u dark metal vode. Kreativna raznovrsnost ovog benda ne poznaje granice. Pesmom dominira bas gitara Chris Batten-a.
Constellations“ rap – balada, podseća na hip hop pravac karakterističan za bele izvođače iz Engleske. Uz gudačke instrumente zatvara ovo remek delo moderne alternativne muzike.

Mumford & Sons – Babel

31 dec
Island, Glassnote (US)
2012
Ima nečeg jedinstvenog u pesmama Mumford & Sons: to nije kombinacija bendžo, violina i akustičnih gitara, osnovnih instrumenata ovog benda; nije ni glas Marcus Mumford-a, frontmena benda, čiji raspon emocija koje emituje je neverovatan; pesme od kojih svaka sledeća postavlja granicu vašeg očekivanja sve više i više – jedinstveni su zato jer su oni Mumford & Sons, najemotivniji punk bend koji je ikada postojao.
Babelcoverart
Ovaj album, od naslovne “Babel” kao tobogan vas uvodi kroz patnju i bes do tihog jecanja u glasu Marcusa Mumforda. Bendžo Country Winston Marshall-a na ovom albumu vam kao u snu prikazuje krajolike iz filmova o američkom zapadu, poprilično neverovatno za bend koji dolazi iz Londona i nikada nije živeo van rodne Engleske. Mumford & Sons vam ne daju predaha jer svih dvanaest pesama imaju svoju mračnu stranu i niste sigurni kako će se završiti. Dva singla sa ‘Babel’ su i odvela ovaj bend do čuvenog Hollywood Bowl-a i koncerta pred prepunim auditorijumom.
I Will Wait” prvi singl objavljen avgusta kao najava za ovaj album je pesma koja vas ne može ostaviti ravnodušnim. Emotivna priča o uzaludnom čekanju prave ljubavi koja kulminira u beskrajnom ponavljanu naslova pesme (“čekaću te”) kroz plačni glas Marcusa Mumforda.
Sporija “Holland Road” bi mogla da bude predivna balada da je bes pevača nije odveo u očajanje. Čini se kao da mu duh Kurt Cobaina sa Nirvaninog Unplugged albuma ne dopušta da se prepusti pop vodama kojima je ovaj bend pripao bez ikakvih aspiracija.
Ghosts That We Knew” i “Lovers’ Eyes” crpu inspiraciju iz irske folk muzike.
Početkom novembra drugi singl „Lover of the Light“ se pojavio i potvrdio da suMumford & Sons trenutno najpopularniji bend na svetu. Nastupali su na najvećim festivalima po Americi i Evropi, čak su i nominovani za album godine za predstojeće Grammy nagrade. „Lover of the Light“ je vrhunac ovog albuma kao nedostižna tačka za ostale pesme.
Muzički skeptici možda će reći da su sve pesme na albumu istog senzibiliteta, ali ono što ovaj album nudi je vrhunska pop muzika sa primesama američkog i irskog folka uz punk-rock energiju. Ukratko, izuzetno originalno komponovana muzika za bend koji muzičkom virtuoznošću prevazilaze dozvoljene granice popularnih hitova.

Blink 182 – Dogs Eating Dogs EP

31 dec

2012

Novo izdanje pop-punk velikana Blink 182,maksi singl Dogs Eating Dogs baca novo svetlo na karijeru benda čija su izdanja uvek bila sastavni deo MTV ponude spotova i komercijalnih radio stanica. Trenutno Blink 182 su najveći nezavisni bend na svetu, prekinuvši saradnju sa DGC/Interscope, kalifornijski punkeri  će ovaj i buduće albume objavljivati u sopstvenoj produkciji. Na neki način ovo je novi početak benda koji je bio vezan za velike izdavače koji su imali preveliki uticaj na njihovo stvaralaštvo.
images
Povratnički album Neighborhoods iz 2011., prvi posle istoimenog Blink 182 iz 2003. doneo je mračnije tekstove i zvuk. Dogs Eating Dogs sa ovih pet pesama nastavlja u istom maniru.
Prvi singl „Boxing Day“ možda je najslabija pesma na albumu, kao jedina balada odlična je protivteža ostalim numerama. Momci iz benda sada već četrdesetogodišnjaci shvatili su da pesme o masturbaciji i bežanju iz škole su ipak njihova prošlost tako da se u tekstovima bave ozbiljnijim temama.
When I Was Young“ sa introm kao iz neke pop pesme otvara ovaj album energično kako i očekujete od punk benda. Mark Hoppus i Tom DeLonge fantastično uklapaju glasove a Travis Barker dominira nad ostalim instrumentima svojim bubnjevima. „Dogs Eating Dogs“ pesma po kojoj EP nosi naziv vraća ovaj bend na početak devedesetih i njihove muzičke korene. „Disaster“ podseća na period albuma ’Blink 182’ iz 2003. Album zatvara „Pretty Little Girl“ na kojoj gostuje američki reper Yelawolf, mračna rock balada za finale ovog izdanja.
Iz nekog razloga veliki izdavači su uvek bili zainteresovani da od punk bendova prave komercijalne zvezde, Sex Pistols su bili prvi projekat, preko Ramonesa pa danas do Offspring i Green Day. Blink 182 su bili deo tog korporativnog punk pokreta, godinama su pokušavali da pobegnu od njega, sada su u tome konačno i uspeli.

The Killers – Battle Born

16 dec

Label: Island, Vertigo
2012
Peti album za momke iz Las Vegasa najavljen je kao povratak korenima, povratak pesmama koje muzički i tekstualno predstavljaju ‘Battle Born’.

Od prve pesme The Killers kao da nisu bend koji je izdao synth-pop album ‘Day & Age’ iz 2008 godine. U pesmi “Flesh and Bone” synth elementi su i dalje prisutni ali podjednako sa gitarama koje ovaj Indie-rock bend vraćaju u muzičke vode gde su bili sredinom prošle decenije. Druga pesma “Runaways” je prvi singl sa albuma i ona vas prosto “navlači” na ovaj album što zbog teksta koji opisuje priču dvoje mladih koji beže od kuće zbog svoje ljubavi, što zbog predivnog refrena i gitare Dave Keuning-a koja pesmu podiže na veći nivo, od obične hit pesme pravi mali film u glavi slušaoca i kao svaka dobra priča ostavlja nas sa pitanjem šta je bilo dalje…
„The Way It Was“ spušta intenzitet koji je visoko zbog prethodnih pesama i kao da nas priprema za sledeću „Here with Me“ baladu u kojoj je glas Brandon Flowers-a u prvom planu dok ostatak benda tiho i lagano prati pevača u pesmi čiji text slavi ljubav.
Peta pesma “A matter of time” nas vraća u Indie-rock zvuk a „Deadlines and Commitments“ sporija od prethodne sa dominacijom sintisajzera podseća na rani Depeche Mode.
Drugi singl “Miss Atomic Bomb” ponovo vraća ovaj album u rock vode a tekst vas uvlači u priču koju Flowers maestralno prezentuje svojim glasom. Singl verzija ove pesme je malo drugačija od album verzije.
“The Rising Tide” muzički odlazi u vreme osamdesetih i podseća na uzore The Killers, bendove kao The Smiths, New Order, Spandau Ballet.
Deveta pesma “Heart of a Girl” još jedna je u nizu balada dok sledeća „From Here On Out“ podiže raspoloženje veselim ritmom i gitarom koja odiše country western stilom.
Balada „Be Still“ remeti koncepciju ovom albumu i previše spušta raspoloženje. Poslednja pesma “Battle Born” po kojoj album i nosi naziv nastavlja u sporijem ritmu i pomalo kvari utisak o ovom gitarski orijentisanom albumu. Ako ste ljubitelj sporijih pesama The Killers druga polovina ‘Battle Born’ je za vas.

The-Killers-Battle-Born

Za nekog ko ne uživa previše u muzici koju prave ova četiri momka iz Las Vegasa, The Bettle born uspeva da mi održi pažnju od početka do kraja. Previše je balada za 50 minuta muzike koju The Killers nude ali su svakako opravdali svoju najavu da se vraćaju korenima. Na albumu se ističe odličan vokal Brendana Flowersa koji je i glavni textopisac benda i ko autor je svih pesama. Takođe za pohvalu su odlični textovi
čija tema je ljubav, ali Flowers kao narator vam u svakoj od pesama predstavlja priču koju hoćete da čujete iznova.

The Killers su i dalje veoma komercijalan bend ali ovog puta ostaju dosledni muzičkom pravcu koji ih je i proslavio i elektro rock experimente sa prošlog albuma ostavljaju drugima.

Muse – The 2nd Law

16 dec

Label: Helium 3, Warner
2012

Image

Šesti album britanskih rockera Muse je logičan nastavak prethodnog ‘The Resistance’ albuma iz 2009. godine. Bend je nastavio gde je stao pre tri godine kada su svoj prepoznatljivi zvuk obogatili dodavanjem elektronike. Komercijalno, album je ono što tržište traži od njih, pesme koje se lako pamte i dugo ostaju u vašoj memoriji, za svakodnevno pevušenje dok ste na poslu ili u saobraćajnoj gužvi…

Album otvara “Supremacy” koja kao da je ispala sa soundtracka za novi film o James Bond-u. Orkestracija vas navodi na pomisao da ovo ipak nije Muse ali prepoznatljivi glas Matt Bellamy-a vraća stvari na svoje mesto
Druga pesma na albumu izdata kao singl koji je mnogo vremena proveo na vrhu top listi singlova je sporija “Madness”, pesma u elektronskom pop maniru, koja podseća na singl “Undisclosed Desires“ sa prošlog albuma. “Panic Station” treća u nizu pesama vraća gitare na ovaj album a muzički kao da je inspirisana disko hitovima sa početka osamdesetih. Prvi singl skinut sa The 2nd Law je pesma “Survival”. Napisana za potrebe Ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Londonu, muzički i tekstualno odiše pozitivnošću i od sporog starta pesma se polako gradi u himnu koja vam podiže moral. “Follow Me”, treći singl, u prepoznatljivom je Muse maniru, sa bržim tempom i glasnim refrenom i predivnim vokalima Belllamy-a. Elektro balada “Animals” je odlična kombinacija Muse sa početka karijere i Muse danas. Kroz pesmu se prepliću živi i elektronski instrumenti kao u borbi za prevlast nad ovim albumom. Možda i najinteresantnija pesma na ovom albumu definitivno zaslužuje da doživi singl izdanje.
“Explorers”, još jedna balada. Sledeća “Big Freeze” traži inspiraciju u disko vodama kao i treća pesma na albumu. Deseta pesma “Save Me” ispunjava kvotu balada na ‘The 2nd Law’.
“Liquid State” gitarama nas vraća u vreme kada je Muse bio alternativni rock bend, što je sada već davna prošlost, na žalost.
Album zatvara pesma “The 2nd Law” podeljena na dva dela: “Unsustainable” i “Isolated System”. Dve pesme koje su bez vokala sa naracijom, više deluju kao da su preuzete iz nekog SF filma, gde i pripadaju, ali im sigurno nije mesto na ovom albumu.

Ako pratite Muse od njihovog početka onda vam nije strano njihovo eksperimentisanje sa elektronikom ali na zadnja dva albuma Muse su više elektro-pop bend nego alternativni. Rezultat je očigledan: mnogo prodatih primeraka albuma u vreme koje mnogi opisuju kao kraj muzičke. Singlovi Muse su konstantno na vrhu najslušanijih.

Oceniti ovaj album je isuviše lako-ako ste ih voleli na ‘Showbiz’ i ‘Origin of Symmetry’ teško da će vam se ‘The 2nd Law’ svideti, ali ako ovaj album gledamo u ciframa, broj prodatih primeraka i broj nedelja provedenih na listama slušanosti-onda mora da nešto rade kako treba.

Steve Harris – Britsh Lion

2 dec

Image

 

Emi / Universal Music Enterprises US

2012

Na sveopšte iznenađenje svih, Steve Harris basista, lider i glavni autor pesama u Heavy Metal legendama Iron Maiden objavio je svoj prvi solo projekat nazvan British Lion. Projekat je veoma ozbiljno držan u tajnosti da čak i članovi Iron Maiden nisu znali za album dok se nije pojavio u prodaji, što je i sam Harris potvrdio u promotivnim intervjuima.

Bend sačinjavaju britanski muzičari: Richard Taylor na vokalima, David Hawkins gitara i klavijature, Graham Leslie gitara, Simon Dawson bubnjevi. Naziv British Lion je zapravo ime benda iz doba kada se bend obratio Harris-u da im bude menadžer. Čak i neke od pesama su stare skoro deset godina koliko dugo Steve Harris sarađuje sa ovim ljudima ali zbog intenzivnih turneja sa matičnim bendom nije imao vremena da se posveti ovom projektu.

Album otvara pesma “This Is My God” koja je i prvi singl. Pesma podseća na Black Sabbath period sa pevačem Tony Martinom(u Black Sabbath od 1987-1995). U pitanju je klasičan hard rock na granici sa heavy metal-om. Bez preteranih solaža i bez isticanja i jednog od članova, veoma kompaktno urađena pesma. “Lost Worlds” je druga pesma na albumu koju vuku malo teži gitarski rifovi, mračnija nego prethodna, iz žestoke hard rock himne nasamom kraju prelazi uakustičnu baladu. “Karma Killer” je prva u kojoj je bas gitara u prvom planu. Jedna od najboljih pesama na British Lion albumu koja varira između jakog refrena i usporenih rifova.

Drugi singl sa albuma je četvrta pesma “Us Against The World”. Klavijature za koje je bio zadužen David Hawkins dominiraju pesmom koja nudi najbolji refren na čitavom albumu. Gitarski rif koji odvlači ovu pesmu ka heavy metalu, pa malo podseća na Iron Maiden period albuma ‘Somewhere In Time’, ali samo podseća. Iron Maiden i British Lion nemaju ništa zajednčko u muzičkom smislu. Steve Harris je ovim albumom dokazao da može i drugačije da komponuje. Čak je i njegov prepoznatljivi stil sviranja bas gitare ovde stavljen na stranu. Bas gitara se zaslugom produkcije čuje iznad ostalih instrumenata ali ovde ona nije u službi ritam sekcije nego je instrument za sebe. Sa odličnim deonicama Steve Harris upotpunjava zvuk benda i od običnog hard rock zvuka pravi nešto jedinstveno.

“The Chosen Ones” je prava rock stvar iz osamdesetih, nešto što biste pre očekivali od benda Journey ili Survivor, ne od Steve Harris-a. Najduža na albumu “A World Without Heaven” takođe podseća na osamdesete i na rani Whitesnake i Rainbow Ritchie Blackmore-a. Heavy metal je uvek crpeo inspiraciju iz biblije – sledeća pesma “Judas” to dokazuje, a Black Sabbath uticaj se i ovde oseća . Ponovni izlet u soft rock vode sa “Eyes Of The World”. Deveta pesma “These Are The Hands” vraća mračnije rifove i podiže sam nivo albuma na stepenik više ali poslednja deseta pesma “The Lesson”, akustična heavy metal balada, kroz koju se prepliću klavir i violine spušta intenzitet i čini ovaj album kompletnim.

Ono što može da smeta je vokal Richarda Taylor-a, koji ima odličan stil pevanja ali mu nedostaje snaga u glasu. Sam album je omaž muzici uz koju je Harris rastao, Wishbone Ash, Thin Lizzy, Black Sabbath, Deep Purple, klasičan rock zvuk.

 

Produkciju je radio dugogodišnji Harris-ov saradnik na albumima Iron Maiden, Kevin Shirley, poznat po radu sa Journey, Black Country Comunion, Joe Bonamassa, Rush, i remaster izdanja Led Zeppelin i Deep Purple. Po mnogima jedan od najboljih producenata današnjice.

Soundgarden – King Animal

25 nov

Seven Four Entertainment/Republic

2012

Image

Soundgarden albumom King Animal pokušavaju da povrate svo zasluženo poštovanje obožavatelja koji ih godinama nestrpljivo čekaju.

Album otvara prvi singl simboličnog naziva Been Away Too Long, pesma koja baš i ne reprezentuje sam pravac kojim se ovaj bend kretao u svojoj muzičkoj karijeri.
Non-State Actor dosta podseća na mračni Superunknown album iz 1994 godine koji je i poslužio kao osnova celog King Animal. Treća pesma By Crooked Steps, dosta orginalnija od prve dve je u Pearl Jam maniru što je možda i zasluga bubnjara Matt Camerona koji je posle raspada Soundgarden prešao ali i dalje svira u Pearl Jam.
Bones Of Birds deluje kao potencijalni singl, pomalo podseća na legendarni Black Hole Sun, a čak je dodat i klavir čitavoj atmosferi.
Black Saturday se izdvaja sa albuma kao možda koncertni hit zbog pevljivog refrena, a tu je i akustična gitara i duvačka sekcija u pozadini. Ova pesma se izdvaja kao najinteresantnija na albumu.
Izlet u pop vode koje nisu nepoznate pevaču Chriss Cornellu se veoma osećaju u Halfway There koja možda i služi kao protivteža ostalim teškim gitarskim numerama.
Vrhunac ovog albuma je Worse Dreams, sa kratkim refrenom koji se provlači više puta, bez pretenciozne gitarske solaže i odličnim haotičnim završetkom, definitivno pesma koja najviše podseća na stari Soundgarden.

Soundgarden nikada nisu dostigli popularnost kao neki bendovi Seattle scene, Nirvana, Pearl Jam i Alice in Chains koji i dan danas imaju kultni status kao tri vodeća benda te muzičke revolucije nazvane grunge. Ali Soundgarden su se menjali sa albuma na album pokušavavši da privuku veći deo publike na svoju stranu. Ipak ta mešavina Black Sabbath teškog metal zvuka, punk atmosfera sa izuzetnim vokalnim deonicama jednog od najboljih pevača tog perioda jednostavno nije bila dovoljno komercijalna za široke mase. Najkomercijalniji uspeh su doživeli sa singlom Black Hole Sun. Apokaliptični text i uvrnuti video spot doprineli su da je i danas ta pesma neizbežan repertoar na skoro svim rock radio i tv stanicama u svetu.
Generalno zvuk King Animal se ne razlikuje previše od prethodnih albuma Soundgarden. Dominiraju inspirativni ritmovi Matt Camerona, Kim Thayil i dalje neguje mračne i teške rifove i predvidljive netipične gitarske solaže, Ben Sheppard na basu se nikada nije isticao što je i dalje slučaj. Njegov bas je u “pozadini” kao deo ritam sekcije.
Sam album ne pruža previše nekome ko je odrastao uz Soundgarden. Ima tu svega što smo voleli u njihovoj muzici ali ništa više. Nema tu ničega novog. Muzika je napredovala od 1996. kada su oni prestali sa radom.
Hoće li vas ovaj album vratiti u vreme kada ste voleli ovaj bend, iskreno sumnjam. Hoće li vaši klinci otkriti Soundgarden i slušati King Animal iznova i iznova kao što smo mi slušali njihov album Badmotorfinger 1992., takođe sumnjam. 13 pesama preko 50 minuta muzike i ostaje pitanje – da li je moglo bolje?
Za produkciju albuma bio je zadužen Adam Kasper koji je radio sa Pearl Jam, Foo Fighters i Queens Of The Stone Age.

objavljeno na: rirock.com

%d bloggers like this: