Arhiva | Artwoods RSS feed for this section

Jon Lord knjiga fotografija #vesti

19 jul
Na godišnjicu od smrti Jon Lorda najavljena je knjiga fotografija ‘All Those Years Ago‘. Izdavač Rufus Stone Limited Editions će knjigu objaviti decembra ove godine.

All Those Years Ago‘ će sadržati do sada neobjavljene fotografije, porodične kao i slike koje su darovali kolekciji Jon-ovi prijatelji i porodica, kao dodatak je neobjavljena muzika i DVD sa koncertnim snimcima.

Zvaničnici izdavača su izdali saopštenje u kome kažu da su oduvek hteli da objave knjigu fotografija Jon-a Lord-a. Na žalost planovi koje su imali sa muzičarem lično su zaustavljeni kada se on razboleo ali sada posle njegove smrti u saradnji sa Vicky Lord (suprugom) i njegovim prijateljima ova knjiga će konačno biti objavljena.
U knjizi će se naći dosta neobjavlejnih fotografija čak i iz vremena kada nije bio profesionalni muzičar, iz njegovih početaka sa Artwoods, preko vremena sa Deep Purple, PAL, Whitesnake… Takođe deo ove knjige će biti i fotografije koje je sam Jon Lord slikao.

Kao i neobjavljene fotografije i do sada neobjavljena muzika će biti dodatak, jedna od pesama nosi naziv ‘All Those Years Ago‘ po kojoj je i knjiga dobila ime.

Da budete uvek obavešteni o novitetima vezanim za ovo izdanje prijavite se na www.jonlordphotobook.com ili na facebook stranicu https://www.facebook.com/JonLord.org a ako želite da doprinesete svojim fotografijama Jon Lord-a pišite na book@jonlord.org

Inače izdavač Rufus Stone Limited Editions je tokom 2012. objavio knjigu fotografija sa nezaboravnog koncerta Deep Purple sa California Jam festivala iz 1974. Jon Lord je sarađivao sa izdavačem na objaviljivanju knjige.

povezane vesti:

Jon Lord – Umetnik I Njegovo Delo #jonlord #rip
Koncert za Jon Lord-a #vesti
Deep Purple se zahvalili fanovima #vesti

Jon Lord – Umetnik I Njegovo Delo #jonlord #rip

16 jul

autor: Ivica Edge Stanković

Govoreći o delu tj. muzičkom nasleđu Jona Lorda trebalo bi krenuti od pojma Hard Rock Muzika. U ovoj skici o radu i delu umetnika o kome je reč treba dotaći i reč umetnost. Možda hard rock muzika nije dovoljno univerzalna i možda ne nudi dovoljno sadržaja da bi se mogla nazvati umetnošću ali je ipak zaokupila pažnju fanova čitavog sveta – ta pažnja se meri milionima ljudi širom sveta. Iako u izvesnom smislu u toj muzici postoje konstruktori, građevinari, a cigle su samo delo stotina predanih fanova, kolekcionara, kojih ima vec 40-ak godina i koji pažljivo istražuju i čuvaju pojedinosti  o ovoj muzičkoj pojavi – Jon Lord je definitivno jedan od najznačajnijih i najvažnija ličnost ovog pravca …

Jon Lord u hard rocku je prepoznatljiv po tonu svog instrumenta – kao virtuoz prepoznatljiv je u granicama dozvoljenih varijacija. Iako je boja tona krajnje lična stvar i razlikuje se od muzičara do muzičara svrha izdvajanja Jona Lorda je u “razlozima” izražajnosti , jačini tona (Bach On To This)…
Težeći da spoji funkcionalnost Bach-a kroz hard rock izražavanje i liriku Tchaikovskog , fleksibilnost Lordovih tona u solo izražaju je primer svesnog i namerno lepog i prijatnog. Sve to opet pomešano sa Bluesom i Jazzom – dobija se gradivni materijal koji ga je odvajao od ostalih svojih kolega (Lazy – Deep Purple). Ritmički puls njegovih tema kroz solo deonice, intonativna visina (varijacije koje su dozvoljene samo kada je u pitanju pentatonska lestvica i blue note, osnovni ritam), doneli su melodijske fragmente koje je lako zapamtiti i pevušiti. U pesmama koje su zaostavština Deep Purple ako se sagledava visina tona kojom se izražavao Jon Lord – konkretno zvučanje tonova tj. dinamika – menjaju se za vreme njihovog trajanja tako da ne postoji dislociranost nego se po školskim  pravilima ide od piano do forte  – sve to ukazuje na Lordovu veštinu i umeće  kao improvizatora (Wring That Neck-Live – Deep Purple). Definitivno jedno je prisutno u muziciranju Jona Lorda – nije najvažnija stvar koje će tonove odsvirati  već kako će ih odsvirati (Speed King-Live – Deep Purple).

Instrumentacija tj. instrumentalna muzika i njena osnovna harmonska načela i formalne strukture kod Jona Lorda su spoj klasičnog obrazovanja i bluesa. Spojeno kao jedinjenje ti muzički kombinovani elementi i princip varijacije nisu podlegli dokazivanju samosvojnog  šematizma da se ide ispred drugih već je došla do izražaja vezanost za grupu (Paice Ashton Lord) tj. identifikacija sa idejom i ostalim članovima. Ovaj osećaj poistovećivanosti će se osećati i na solo radovima gde je “podredjen” gostima (Anni-Frid Lyngstad / Sissel Kyrkjebø / Sam Brown…)

Ali da se vratimo prethodno napisanom: solistički prostor ovog umetnika je definitivno primer podređenosti muzičkom tekstu. I kada ideju predstavlja kao ritmičku predstavu tonova, kontrola nad svakom frazom, munjevita izražajnost koja ni u jednom taktu ne prelazi u tehnicki egzibicionizam (Bouree), predivne muzičke ideje i zaobljenost (a ne prostranstvo inspiracije)– to je Jon Lord! Kada je u solo radovima (ili kao) gost imao pevačice pored sebe, do izražaja je dolazila lepršavost tonova i radzragane igre tonovima, neobavezne ali prisutne u glavi slušalaca za dalje pevušenje (Stop – Sam Brown). Široki i prijatni tonovi kojima se Jon Lord uvek vraćao (Pictured Within’) ili kompozicija koja melodičnim tempom označava skretanja ka klasičnom obrazovanju (Gigue) su nezaobilani deo njegove muzičke ličnosti. Kako god – Lordova smirena elegancija nikada nije zasmetala razuzdanoj agresivnosti Lord hard rock orguljaša I obrnuto  – naprotiv, taj kontrast predstavlja ovog muzičara umetnikom!

A opet (Hoochie Coochie Men) blues kao ogoljena suština ili povratak korenima (Artwoods) sa muzičarima sličnim sebi i nikako autoritativno muziciranje nego sa bendom – a opet sa podjednako razvijenim osećajem za ritam i melodiju i aranžmane – je još jedan stepenik u skici predstavljanja Lorda kao umetnika.

Ukratko: tehničko majstorstvo i način muzičkog izražavanja su Lorda dovele u red rock velikana koji je posedovao najveći talenat – da iza sebe ostavi muziku  – muziku punu slobode potkrepljenu klasičnim harmonskim , ritmičkim i melodijskim rešenjima – koji su zapravo slikanje tonovima – a ne muzička slika.   Drugim rečima: Lord je jedan veliki romantičar u duši koji se odlično snašao u punoj slobodi svoje maštovitosti.
Kako god – moderna rock muzika ima sreću da poznaje rad i delo Jon Lorda – ako je dovoljno za definiciju o njegovom umeću i muzičkoj zaostavštini!


%d bloggers like this: