Falling In Reverse – Fashionably Late #recenzija

14 jun
Epitaph Records
2013

Dolaziš sa posla koji mrziš a znaš da te čeka novi Falling In Reverse za slušanje, to je već nešto što vraća osmeh na lice!!
’Fashionably Late’ drugi album američkog post-hardcore benda još pre objavljivanja je podelio publiku zbog sasvim novog pristupa u pisanju pesama, u prevodu Ronnie Radke je počeo da repuje!!! Rep i metal nisu ništa novo i stvarno je čudno što se i danas ljudi gnušaju kada se neko usudi da pomeša ta dva žanra. U svakom slučaju novi Falling in Reverse je: metalcore na jednoj strani a na drugoj metalPOP?!
I naravno dodajte rep i (PAZI SAD!!) country!!!! Možda i previše uzvičnika za uvodni pasus ali to su ipak Falling in Reverse kod njih nije ništa obično!
Počnimo od prve pesme: „Champion“ neočekivano žestoka sa naravno fenomenalnim i pevljivim refrenom, druga „Bad Girls Club“ najbolje može da se opiše „kako bi Gwen Stefani zvučala da je metal“…
Rolling Stone“ ponovo žestoki rifovi, jedino je refren dosta sličan kao u prethodnoj pesmi. Radke-ovo repovanje je deo skoro svake pesme, ima malo i elektro elemenata – nešto slično kao Korn i Skrillex.
Naslovna numera, pevljiva „Fashionably Late“ je u srednjem tempu koliko da se malo smanje tenzije i pripremi teren za prvi singl „Alone“ rep pesmu sa ubitačnim metal refrenom.
Born To Lead“ za razliku od prethodne rep/metal je u totalnom viking metal fazonu, brze gitare, duga solaža i bez repovanja Ronnie Radke-a. Sedma „It’s Over When It’s Over“ kreće kao rep nastavlja u rock maniru, dosta sporijeg ritma od prethodnih. U pesmi „Game Over“ zapravo i koriste zvuke iz starih video igara, još jedna pop-metal kombinacija(ko je slušao Bloodhound Gang ovakve pesme mu nisu strane).
Metalcore „Self-Destruct Personality“ sa pevljivim refrenom i ubistvenom solažom Jacky Vincent-a. Koliko benda može da iskoristi lavež psa za pesmu, ne mnogo, Falling In Reverse su uspeli, „Fuck The Rest“ pomalo podseća na „Playmate Of The Year“ benda Zebrahead jer ima slične gitare i pop punk ritam. Mlaka i lagana „Keep Holding On“ svakako deluje kao potencialni singl, nije baš balada ali uz klavir koji je dodat ostalim instrumentima i refren koji se ponavlja u nedogled kao stvorena za snimanje spota sa nekim prelepim devojkama. Od Falling In Reverse sam stvarno svašta očekivao ali country/metal to nisam, „Drifter“ je baš to, slide gitara čak i Radke je pogodio senzibilitet country pevača, čuju se violine u pozadini, kako bih voleo da ova pesma dobije spot…
Svakako odličan album, dosta neozbiljan ali sa puno energije za razliku od njihovog debija na drugom se nisu opredelili za jedan pravac već su dozvolili sebi da idu u svakom muzičkom smeru koji im je pao na pamet. Od Falling In Reverse ne možete da očekujete ozbiljnost Pantera-e, razbijanje Parkway Drive-a… Radke i njegov bend pevaju o sexu, o devojkama, o problemima odrastanja i kao da ih nije briga o ozbiljninim temama kojima se drugi bendovi bave u svojim tekstovima. Zavisi šta očekujete od Falling In Reverse to možete i da dobijete: pevljivi refreni – ima ih i previše; moćne gitarske solaže – nema ih puno ali ove koje su snimili su više nego dobre; teški rifovi – toga ima sasvim dovoljno. Nisu Falling In Reverse postali Hollywood Undead na albumu ’Fashionably Late’ samo su im pokazali kako treba da se kombinuje metal i rep!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: